U nastavku suđenja pred Haškim tribunalom, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić nastavio je odbranu od optužbi za progon Muslimana i Hrvata iz 20 opština širom BiH, 1992-95.

Trojica svedoka odbrane opovrgla su navod optužnice da su snage bosanskih Srba, po uputstvima Srpske demokratske stranke, u maju 1992. godine nasilno preuzele vlast u opštinama Rogatica i Vlasenica, nezakonito pritvarajući, ubijajući i proterujući muslimansko stanovništvo.

Svedoci Zoran Durmić, Slavko Veselinović i Momir Deurić dali su gotovo identične iskaze, okrivljujući Muslimane, odnosno Stranku demokratske akcije, za izbijanje rata u Rogatici i Vlasenici, tvrdeći da su se od 1991. godine naoružavali i pripremali za rat.

Tadašnji policajac Durmić i Veselinović, koji je bio član rogatičkog kriznog štaba SDS, posvedočili su i da su muslimanske snage u maju 1992. napale srpska sela u okolini Rogatice i sam grad, ubijajući i proterujući civile.

Durmić je, kao primer, naveo da je u maju ubijeno ukupno 12 rudara iz rudnika boksita koji su išli na posao. Opisujući incident u kojem je, sa kolegom, razoružan na barikadi muslimanskih snaga, svedok je izjavio da je muslimanski starešina zahtevao da policija za njega isposluje "primirje sa (Željkom Ražnatovićem) Arkanom", ali da mu je "rečeno da to nije moguće".

Svedok Veselinović, koji je do marta 1993. godine, bio predsednik rogatičkog SDS, izjavio je da su muslimanske snage napale Rogaticu 22. maja 1995, posle čega su izbili sukobi dok VRS nije "oslobodila" grad.

Nakon što se, odmah potom, vratio u Rogaticu, Veselinović je bio postavljen u komisiju za pomoć srpskim izbeglicama koje su, kako je rekao, "organizovano i kontrolisano" naseljavane u napuštene kuće i stanove Muslimana.

Veselinović je potvrdio da je znao da su se i Muslimani i Srbi sklonili u lokalnu srednju školu "zbog opasnosti u gradu", pre nego što bi im bilo omogućeno da odu na "željene lokacije".

Prema optužnici i iskazima ranijih svedoka, srednja škola u Rogatici bila je "logor" u koji su srpske snage pod komandom Rajka Kušića nasilno pritvarale, zlostavljale i ubijale muslimanske civile, pre nego što bih ih proterale.

U unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Katrina Gustafson suočila je Veselinovića sa iskazima svedoka optužbe po kojim je JNA naoružavala Srbe u Rogatici. Veselinović je to negirao rečima: "JNA nije naoružavala Srbe.

Davala je oružje Srbima koji su se uključivali u JNA". Napomenuo je da je JNA tada već bila vojska "jednog naroda", zato što se Muslimani nisu odazvali na poziv za mobilizaciju.

Tužiteljka je svedoku rekla da nisu Muslimani napali Srbe u Rogatici, već je bilo obratno - srpske snage su granatirale grad i okolna sela.

Veselinović je, uz ogradu da tada nije bio u samom gradu, precizirao da je mislio na ubistvo jednog Srbina, kada je rekao da su Muslimani napali Rogaticu.

Treći današnji svedok Momir Deurić, koga je Karadžić predstavio kao stražara u "sabirnom centru" Sušica, naveo je da je "vojska dovodila Muslimane iz okolnih sela", pre nego što bih ih "odvodila u razmenu".

Tvrdio je i da "da je znao da je iko ubijen" u tom bivšem skladištu Teritorijalne odbrane i da je zarobljenike posetila delegacija međunarodnog Crvenog krsta.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Amir Zec predočio je svedoku da je šef obezbeđenja u Sušici Dragan Nikolić pred Tribunalom priznao krivicu za brojne zločine nad muslimanskim zarobljenicima, posle čega je osuđen na 20 godina zatvora. Po toj presudi, Muslimani su u Sušici ubijani, silovani i zlostavljani, naglasio je tužilac.

"Ja nisam svaki dan bio u Sušici. Nije bilo nijednog ubistva koje sam vidieo i čuo. Čuo sam da su dvojica umrla, bili su doktori...", odgovorio je Deurić.

Nasuprot iskazima svedoka, koje mu je citirao zastupnik optužbe, Deurić je negirao da je bio očevidac kada je Nikolić zlostavljao zarobljenike. Da o tome ne zna ništa, rekao je i kada su mu predočeni podaci o ekshumacijama zarobljenika iz Sušice, iz masovnih grobnica posle rata u BiH.

Karadžić - koji je optužen i za genocid u Srebrenici, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, od 1992. do 1995. godine, sutra će pred Tribunalom nastaviti svoju odbranu.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović rekao je da je vlasnik "Delta holdinga" Miroslav Mišković angažovao jednu od najvećih i najskupljih američkih lobističkih kompanija sa namerom da stvori utisak da se u Srbiji ne poštuju ljudska prava i da se borbi protiv korupcije pristupa selektivno.

Božović je Tanjug u rekao da je tu informaciju dobio iz američkih izvora tokom nedavne posete Vašingtonu i da pretpostavlja da je osnovni cilj da se Mišković prikaže kao žrtva progona ili uskraćivanja ljudskih prava.

"Nema ni govora o bilo kakvom kršenju ljudskih prava gospodina Miškovića ili bilo kog osumnjičenog, da se proklamovani politički prioriteti nove Vlade Srbije i aktivnosti koje koordinira prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić u borbi protiv korupcije odvijaju u skladu sa zakonom i ustavom, kroz institucije sistema i uz poštovanje normi i standarda ljudskih prava", rekao je Božović.

U pauzi konferencije na kojoj je predstavljeno Uputstvo o postupanju prema dovedenim i zadržanim licima, Božović je istakao da, u osetljivom trenutku očekivanja datuma za pregovore o članstvu u EU, lobističke aktivnosti kompanije "Podesta grup" mogu biti štetne po Srbiju i njene građane.

"Međutim, niko od relevantnih evropskih i svetskih zvaničnika sa kojima smo imali razgovore nisu imali nijednu primedbu na dostignuti stepen i nivo zaštite ljudskih prava u sprovođenju zakona u Srbiji", naglasio je Božović.

Borba protiv korupcije će, kako je poručio, biti nastavljena pojačanom žestinom, u skladu sa zakonom i kroz institucije sistema, a svako ko je odgovoran za izvršenje krivičnog dela, bez obzira na ime i prezime, biće procesuiran.

Ova Vlada, kako je dodao, obezbedila je uslove za nezavisan rad policije, tužilaštva, suda i svih ostalih institucija koje se bave borbom protiv korupcije i nema govora o selektivnoj pravdi niti bilo kakvoj političkoj prirodi progona Miškovića ili bilo kog drugog osumnjičenog.

"Smatram da će to biti uzalud bačene pare, a koje su, bojim se, a to će istraga pokazati, od građana Srbije", rekao je Božović, dodavši da je poverenje koje Vučić i SNS uživaju kod građana dokaz da ova vlada postupa ispravno.

Rano jutros u Ćupriji su zapaljene prostorije Demokratske stranke. Kroz prozor, sa zadnje strane tržnog centra "Stadion" najverovatnije je ubačen molotovljev koktel, ističu u stranci.

Izgorela je stranačka dokumentacija, inventar i električni uređaji.

Brzom intervencijom vatrogasaca sprečeno je širenje vatre na susedne lokale.

Ovo je već treći požar na stranačkim prostorijama u Ćupriji za samo mesec dana. Sredinom januara zapaljene su prostorije DSS-a, a 5. februara sedište opštinskog odbora LDP-a.

Demokratska stranka u Ćupriji osudila je paljenje stranačkih prostorija i zatražila od policije da što pre otkrije počinioce učestalog paljenja.

Prvo osnovno javno tužilaštvo podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv sudije Ustavnog suda Srbije Tomislava B. Stojkovića zbog sumnje da je izvršio krivično delo prevare. 

Po zahtevu Tužilaštva, saslušanje Stojkovića kod istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu zakazano je za 27. mart, rekla je Tanjugu portparol suda Ivana Ramić. 

Sudija najvišeg suda u državi sumnjiči se da je pozajmio od prijatelja Dragomira A. 55.000 evra, a kao zalog mu dao falsifikovanu Modiljanijevu sliku. Dragomir A. je preminuo, a pare nikad nisu vraćene njegovoj udovici.

Posle saslušanja istražni sudija će odlučiti da li će pokrenuti istragu protiv Stojkovića, koji je u Ustavni sud izabran 2010. godine na predlog Visokog saveta sudstva.

Prema zahtevu za sprovođenje istrage, Stojković je pokojnom Dragomiru rekao da mu je novac neophodan za lečenje i da će mu vratiti najkasnije za dva meseca. Kao garanciju da će vratiti novac, Stojković je Dragomiru A. s kojim je bio prijatelj, dao umetničku sliku, tvrdeći da je to Modiljanijeva slika čija je vrednost 400.000 evra. Tužilaštvo sumnja da je sudija u tom trenutku znao da je slika bezvredni falsifikat. 

Kao oštećena, u ovom postupku će najverovatnije biti saslušana supruga Dragomira A. Za krivično delo prevare u ovom obliku zaprećena je kazna do 10 godina zatvora. 

Inače, Fond za humanitarno pravo je 11. februara 2011. pokrenuo inicijativu za razrešenje sudije Ustavnog suda Tomislava B. Stojkovića zbog sumnje da je 1999. godine na Kosovu bio umešan u otmicu advokata albanskog porekla. Njegovo zaduženje, prema tvrdnjama Fonda, bilo je da otkup od porodice otetog advokata odnese otmičarima.

FHP je podneo svoju inicijativu tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ministarki pravde Snežani Malović, ministru policije Ivici Dačiću i opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda Srbije. 

U stanu na Bulevaru cara Lazara 104 u Novom Sadu pronađeno je telo mlađe ženske osobe, u prostoriji u kojoj je izbio požar, izjavila je Tanjugu portparolka Policijske uprave Novi Sad Mileva Tomić.

Tomićeva je rekla da se radi o 24-godišnjoj M.C. iz Novog Sada koja nije vlasnik stana.

"Telo je pronađeno u prostoriji u kojoj je bio požar, a šta je uzrok požara i uzrok smrti, utvrdiće istraga", rekla je Tomićeva.

Policijski uviđaj je još u toku.

Dvogodišnja devojcica S.S. nađena je mrtva u porodičnoj  kući u  romskom naselju u Prćilovici kod Aleksinca, javlja dopisnik RTS-a.

Prvi nalazi niškog Zavoda  za sudsku medicinu pokazuju da je moguće da se devojčica ugušila, ali  konačni nalazi očekuju se tek za nekoliko dana.

U momentu tragedije,  bila je u kući sa starijim bratom D.S. (10), ali okolnosti koje su dovele  do njene smrti još se utvrđuju.

U Centru za socijalni rad u Aleksincu kažu da su stariji brat i mlađa sestra preminule devojčice izmešteni iz porodice i adekvatno zbrinuti.

Troje dece iz te porodice, koja je odavno na evidenciji Centra, već nekoliko godina je u hraniteljskim porodicama.

U Muzeju automobila, u ulici Majke Jevrosime u Beogradu izbio je manji požar, u kome, kako je rekao ministar informisanja i kulture Bratislav Petković, nije nastala šteta po kulturnu baštinu.

Požar je nastao usled kratkog spoja na električnim instalacijama, rekao je ministar Tanjugu.

"Požar je manji, čuvar ga je primetio na vreme i brzom i pravovremenom interevencijom i čuvara i vatrogasaca sprečena je veća šteta", rekao je Petković.

On je dodao da ništa od eksponata, literature i dokumenata nije stradalo.

"Instalacije su veoma stare. Ovo je zgrada iz 1929. godine. Ovo nam je opomena da ćemo polako da krenemo da saniramo", rekao je Petković, koji je sa Skupštinom grada Beograda osnivač Muzeja automobila.

Načelnik Uprave za vanredne situacije grada Beograda Sanja Vuksanović Žugić rekla je Tanjugu da je gorela elektroinstalacija u ormanu, da je požar brzom intervencijom lokalizovan, kao i da nema povređenih, niti veće materijalne štete.

Na gašenju požara bila su angažovano dva vatrogasna vozila i devet vatrogasaca.

Na Ibarskoj magistrali kod skretanja za Rušanj sudarili su se autobus koji je prevozio učenike na rekreativnu nastavu na Zlatibor, i kamion, rekla je agenciji Beta portparolka beogradske Hitne pomoći Nada Macura.

U nesreći je lakše povrede zadobio vozač autobusa, a nijedno dete nije povređeno.

"Muškarac oko 32 godine zadobio je posekotine po licu usled pucanja šoferšajbne", rekla je Macura.

Kako nezvanično saznaje Beta autobus je udario u kamion koji se preprečio na putu.

U severnoj Kosovskoj Mitrovice rano jutros, oko 2.30 časova eksplodirala je bomba. U eksploziji niko nije povređen.

Eksplozija se dogodila u ulici Lole Ribara, u severnom delu Mitrovice, iza jedne od tamošnjih zgrada.

Kako je javlja Tanjugov dopisnik sa lica mesta, na zgradi je pričinjena manja materijalna šteta, a povređenih nije bilo.

Pripadnici kosovske policije obezbeđuju mesto eksplozije i obavljaju uviđaj.

Motivi i počinioci ovog kriminalnog akta za sada su nepoznati.

U beogradskom naselju Mirijevo, ubijen je muškarac star oko 20 godina.

Kako nezvanično saznaje RTS mladić je ustreljen iz zasede, sa pet hitaca u glavu. Policija traga za ubicom.

Haški tribunal izreći će 28. februara konačnu presudu bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, prenosi Beta.

U septembru 2011. prvostepeno veće Tribunala nepravosnažno je generala Perišića osudilo na 27 godina zatvora.

Proglašen je krivim za pomaganje i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95. i raketnih napada na civile u Zagrebu u maju 1995.

Po toj presudi, general Perišić (68) pomagao je i podržavao artiljerijske i snajperske napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95, ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995, kao i raketne napada na Zagreb s položaja snaga Republike Srpske Krajine maja 1995.  

Prema presudi, Perišić je srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH pružio ključnu personalnu i logističku podršku, iako je znao da su one u svojim operacijama počinile teške zločine.

Presuda je doneta većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz  Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto iz Južne Afrike imao suprotno mišljenje, zalažući se za oslobađanje generala Perišića.

U žalbi koju je podnela na presudu, Perišićeva odbrana navela je, kao jedan od ključnih, argument sudije Molotoa da vođenje rata nije zločin.

Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008. godine, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. Dokazni postupak odbrane okončan je u januaru, a završne reči održane su krajem marta 2011.

General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.

Mladić, koji se sumnjiči da je pre dva dana zadavio svoju devojku u naselju Medaković, skočio je sa drugog sprata Palate pravde. Sada se nalazi na odeljenju intenzivne nege u Urgentnom centru, a lekari kažu da je njegovo stanje stabilno i da je u ovom trenutku van životne opasnosti.

Posle dva sata saslušanja, tokom kojeg je, kako mediji prenose, priznao krivicu za ubistvo devojke, mladić je pokušao da izvrši samoubistvo skokom sa drugog sprata palate pravde.

„Nakon završenog saslušanja kod dežurnog istražnog sudije višeg suda u Beogradu okrivljeni je izašao iz kabineta, s obzirom da je trebalo da se sačeka odluka predloga tužioca da mu se odredi pritvor. Nakon što je okrivljeni izašao iz kabineta sudije, on je preskočio gelender jer postoji otvor između spratova u zgradi Palate pravde i skočio sa drugog sprata", istakla je portparol Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić.

Lekari su na licu mesta konstatovali povrede glave, sva četiri ekstremiteta i male karlice, ali stabilne vitalne funkcije, rekli su u Hitnoj pomoći.

"Oko 14 časova pacijent koji ima oko 23 godine dovezen je kolima hitne pomoći u Urgentni centar sa povredama koje se karakterišu kao teške telesne povrede, s tim što je u ovom trenutku njegovo stanje stabilno i dijagnostičke procedure su u toku", objasnio je zamenik direktora Urgentnog centra Dušan Jovanović.

Ovo je već drugi put da pokušava da izvrši samoubistvo. Prvi put je prilikom hapšenja pokušao da skoči sa zgrade studnetskog doma Karaburma, ali je policija uspela tom prilikom da ga ubedi da siđe i preda se.

U nastavku odbrane Radovana Karadžića od optužbi za progon nesrba širom BiH, svedok Tomislav Savkić izjavio je pred Haškim tribunalom da je muslimanska strana izazvala sukobe u opštini Vlasenica.

Svedok Savkić, koji je bio predsednik srpske opštine Milići i član lokalnog kriznog štaba, ponovio je iskaz mnogih svedoka Karadžićeve odbrane da su Muslimani počeli da se naoružavaju 1991. i da formiraju paravojne formacije. Istovremeno su, po nalogu Stranke demokratske akcije, prestali da se odazivaju na pozive za mobilizaciju u JNA.

Te paravojske, po svedoku, upadale su u srpska sela i zlostavljale stanovništvo, te zaustavljale vozila na drumskim barikadama.

Savkić je tvrdio i da je Muslimansko nacionalno veće BiH krajem 1991. objavilo nameru da "stvori muslimansku državu i oružane snage", posle čega su Srbi u Vlasenici i okolini pokušali da sa Muslimanima postignu dogovor u cilju izbegavanja rata.

Tvrdeći da nije znao za dokument "varijanta A i B", kojim je, po optužnici, Karadžić u decembru 1991. naložio preuzimanje vlasti u opštinama sa srpskom većinom, ali i manjinom, Savkić je potvrdio da je srpska opština Milići formirana u martu 1992.

Iako je sa Muslimanima, po rečima svedoka, bio postignut sporazum o podeli opštine, SDA je otezala sa njegovom primenom, "kako bi se omogućilo da što je moguće više Muslimana napusti Vlasenicu". 

Početkom aprila 1992, Srbi su formirali krizni štab i poslali Teritorijalnu odbranu da spreči napad muslimanskih paravojski, za koji su saznali, posvedočio je Savkić.

Prema pisanoj izjavi svedoka, koju je Karadžić uveo u dokaze, "preostalo muslimansko stanovništvo zatim je napustilo područje", prethodno tražeći od srpskih vlasti da im obezbedi prevoz.

Kao pripadnik VRS, Savkić je, kako je svedočio, bio očevidac propalih pokušaja da se demilitarizuje područje oko Srebrenice iz koje je Armija BiH napadala okolna sela.

On je izjavio i da je, 15. jula 1995, u šumi video veliki broj leševa Muslimana iz kolone koja je pokušavala da se, posle pada Srebrenice, probije ka Tuzli. Tvrdio je da su oni stradali u međusobnom obračunu.

Karadžić je optužen i za genocid nad više od 7.000 muslimanskih muškaraca u danima pošto je VRS 11. jula 1995. zauzela Srebrenicu.

Kao i prethodni svedoci, Savkić je negirao da su Karadžić i drugi lideri sa Pala ikada naredili proterivanje ili ubistva Muslimana.

Pri svom iskazu, Savkić je ostao i nakon što mu je u unakrsnom ispitivanju tužiteljka En Saterlend predočila niz dokaza o progonu muslimanskih civila iz Vlasenice i okoline i drugim zlodelima.

Savkić je negirao i da je bio u kontaktu sa načelnikom za bezbednost Drinskog korpusa VRS Vujadinom Popovićem, koga je sud u Hagu nepravosnažno proglasio krivim za genocid u Srebrenici i osudio na doživotni zatvor.

Suđenje Karadžiću, optuženom i za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, biće nastavljeno u ponedeljak, 18. februara.

Odbrana Ratka Mladića osporavala je danas, tokom unakrsnog ispitivanja Edina Suljica, nalaze istrage sarajevske policije o prvoj eksploziji na pijaci Markale u kojoj je u februaru 1994. poginulo i bilo ranjeno više od 200 građana Sarajeva.

Tadašnji komandant VRS, general Mladić (69) optužen je za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem, 1992-95. Prema optužnici, u eksploziji na Markalama, 5. februara 1994, poginulo je 66 osoba, a ranjeno više od 140.

Suljić, koji je napisao policijski izveštaj o zločinu i krivičnu prijavu protiv nepoznatog počinoica, ostao je pri iskazu da su i balistički nalazi i izjave svedoka ukazivali da je granata doletela iz pravca gde u bili položaji VRS.

Mladićev branilac Dragan Ivetić pitao je svedoka da li je istraga ispitala tvrdnje da je granata eksplodirala iznad zemlje, a ne pri udaru u tlo.

"Takvih komentara nije bilo, a iz iskustva znam da je udarila o tlo, jer je ostavila trag ruže, isto kao i na drugim uviđajima" o eksplozijama, odgovorio je Suljić.

Advokat Ivetić sugerisao je i da nije bilo moguće da su građani iz obližnjih naselja, koje su saslušali Suljić i drugi policajci, čuli i zvuk ispaljenja granate i njenog preleta i ekploziju na Markalama.

Suljić je uzvratio da je zbog male udaljenosti bilo uobičajeno da se u Sarajevu čuje kada je granata ispaljena, kao i njen prelet. "Ja sam to i lično doživeo", rekao je svedok.

Upitan zašto postoji samo 35 fotografija žrtava, ako je po krivičnoj prijavi Centra službi bezbednosti Sarajevo poginulo 67 osoba, Suljić je odgovorio: "Mogu samo da kažem da sam ja zatekao u četiri prostorije mrtvačnice oko 60 leševa".

On je pretpostavio da su preostale leševe preuzeli rođaci pre nego što su mogli biti fotografisani.

Nakon što mu je branilac Ivetić predočio dokumente po kojima je poginula 41 osoba, a zatim 69, da bi na kraju u policijski izveštaj bio uveden broj od 67 stradalih, Suljić je objasnio da su "podaci bili skupljani do kraja istrage" i da su, stoga, "bili podložni promeni".

Svedok je odbacio da su istražitelji bili pod pritiskom da za zločin na Markalama okrive srpsku stranu.

Suđenje generalu Mladiću - optuženom i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95 - biće nastavljeno u ponedeljak, 18. februara.

Euleksov istražni sudija u Gnjilanu odredio jednomesečni istražni pritvor za dve osobe zbog sumnje da su učestvovale u oružanom napadu na pripadnike MUP-a Srbije u selu Dobrosin kod Bujanovca prošle godine, javlja dopisnik RTS-a.

Osumnjičene osobe su uhapšene juče tokom zajedničke operacije Euleksa i jedinica ROSU kosovske policije i nalaze se pod istragom zbog optužbi za terorizam i ilegalno posedovanje oružja, saopšteno je iz Euleksa.

Jedna od uhapšenih osoba je navodno pripadnik terorističke organizacije koja je preuzela odgovornost za tri napada na srpsku policiju u selu Dobrosin, blizu administrativnog prelaza Bela Zemlja.

Ti napadi su izvršeni u maju, junu i oktobru prošle godine.

Istragu ovog slučaja vrši Euleksov tužilac iz Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova.

U požaru koji je večaras izbio u barakama na Starom sajmištu u Beogradu nema povređenih, rekla je načelnica gradske Uprave za vanredne situacije Sanja Žugić Vuksanović.

Požar, koji je zahvatio krovove baraka je lokalizovan, rekla je Žuglić Vuksanović za RTS.

Prema njenim rečima u gašenju požara učestvuje 31 vatrogasac, a dodatni problem stvara struja koja nije isključena.

Prvi Srbin koji je iz Amerike izručen Srbiji nakon 10 godina bekstva, Nebojša Zelenović (33) pravosnažno je osuđen na 10 godina zatvora jer je 2000. godine na zelenoj pijaci u novobeogradskom Bloku 44 pištoljem usmrtio Branka Dobrića.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda kojom je Zelenović osuđen na zatvorsku kaznu, a oštećeni upućeni na parnicu za ostvarivanje imovinsko - pravnih zahteva, objavljeno je na sajtu Apelacinog suda.

Zelenović je osuđen jer je 3. jula 2000. godine na pijaci u Bloku 44 na Novom Beogradu u stanju bitno smanjene uračunljivosti, pokušao da ubije i Dobrića i njegovog tada maloletnog sina. Ispalio je tri hica koji su pogodili Branka Dobrića, a zatim uperio revolver u njegovog sina, i ispalio jedan projektil koji ga nije pogodio.

Zelenovićevo izručenje pre tri godine bila je prva ekstradicija naših državljana iz Amerike u Srbiju. On je odmah nakon zločina uspeo da napusti Srbiju, ali je po srpskoj poternici 10 godina kasnije uhapšen u Americi.

Mediji su prenosili ranije da je zločinu prethodila svađa zbog sudara automobila Dobrićeve supruge Vesne i Zelenovićevog vozila. Zelenović je, posle incidenta, kako su tada svedočili očevici, fizički nasrnuo na Vesnu i njenog sina Milana, koji je bio u vozilu.

Zbog sukoba, Branko Dobrić narednog jutra krenuo je da nađe Zelenovića na zelenoj pijaci, na kojoj su obojica radili.

Izbila je svađa, Dobrić je dohvatio teg sa obližnje tezge i udario Zelenovića u glavu. Okrvavljen, Zelenović je otrčao do mesare u kojoj je radio, uzeo revolver i ubio Dobrića.

Na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, svedok odbrane Vitomir Žepinić izjavio je da se on pre rata u BiH zalagao za zajedništvo i mir u BiH, a da je Karadžić bio na potpuno suprotnoj strani.

Dok ga je Karadžić ispitivao, Žepinić, koji je do rata bio zamenik ministra unutrašnjih poslova BiH, posvedočio je da su oni bili "na dve potpuno suprotne strane".

Žepinićeva strana, kako je opisao, nastupala je s tezom zajedništva i obezbeđivanja mira po svaku cenu u BiH, a time i na prostorima čitave Jugoslavije.

Na Karadžićevu tvrdnju da se i on zalagao za "očuvanje Jugoslavije", Žepinić je uzvratio da se u tom zalaganju lidera Srpske demokratske stranke nije govorilo "precizno šta znači ta Jugoslavija".

"Ja sam Jugoslaviju podrazumevao od Đevđelije do Triglava, a ne Jugoslaviju koju ste vi zagovarali, neku krnju Jugoslaviju, Jugoslaviju sa velikom Srbijom, malom Hrvatskom, velikom Hrvatskom, podeljenom Bosnom", naveo je svedok.

Po optužnici koja Karadžića tereti za genocid i druge zločine u BiH, on je bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikog dela teritorije BiH koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.

Na Karadžićevo pitanje kakav je njegov stav bio o nezavisnosti BiH, svedok je odgovorio: "Vi ste podrazumevali da BiH ne može biti nezavisna država, nego da mora biti sastavni deo Jugoslavije bez Hrvatske i Slovenije. I da je to Jugoslavija bez samostalnosti BiH".

Podsetio je da su neki krnju Jugoslaviju nazivali i "Srboslavijom". Presudnim danom za BiH, Žepinić je nazvao 15. oktobar 1991. godine kada je SDS demonstrativno napustila republičku skpuštinu, nakon što je doneta odluka o raspisivanju referenduma o nezavisnosti BiH, uprkos njenom protivljenju.

Opisujući raspravu, Žepinić je Karadžiću rekao: "Vi ste izjavili da će Bosna nestati za dva dana i da će 400.000 ljudi poginuti u Sarajevu." Na takvu izjavu je (lider SDA) Alija Izetbegović odgovorio da će žrtvovati mir za suverenitet BiH, navodi Žepinić dodajući da je on na to rekao: "Ova dvojica nam donose rat".

Karadžić bi bio uhapšen zbog progona

Upitan da li se ikada osvedočio da je Karadžićeva namera bila da se Muslimani i Hrvati progone sa područja "srpskog entiteta", svedok je odgovorio negativno, podvlačeći da bi Karadžić "bio uhapšen" da je to zagovarao. Žepinić je nekoliko puta odbio da odgovori na Karadžićevo pitanje da li je on kao lider SDS bio netolerantan i da li je mrzeo Muslimane i Hrvate.

"To je pitanje, dr Karadžiću, na koje je vrlo teško odgovoriti. Da li ste vi lično nekog mrzeli, to je vaša stvar", odgovarao je Žepinić, govoreći zatim o netoleranciji unutar vladajuće koalicije SDS-SDA-HDZ koja "ni o dnevnom redu nije mogla da se dogovori" pre rata u BiH.

Nešto ranije, svedok je opisao da je Karadžić, sa kojim je, kako je napomenuo, ostao u dobrim odnosima, kao politički lider bilo sklon agresivnom ponašanju, pretnjama i psovkama, što je bilo suprotno njegovom privatnom ponašanju.

Batinić: Muslimani počeli sukob u Rogatici

Posle Žepinića, Karadžić je pred sudije, kao svedoka odbrane, izveo bivšeg predsednika SO Rogatica Tomislava Batinića, koji je za izbijanje sukoba u tom gradu u maju 1992. okrivio Muslimane.

Kao i prethodni rogatički svedok Mile Ujić, Batinić je tvrdio da u lokalnoj srednjoj školi nije postojao logor u koji su srpske snage prisilno zatvorile Muslimane, nego "privremeni smeštaj".

Negirao je, međutim, da je srpski krizni štab u gradu naredio pretvaranje škole u centar za zadržavanje muslimanskih civila i tvrdio da srpske vlasti nikada nisu imale nameru da progone Muslimane.

Pošto mu je u unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Katrina Gustafson predočila iskaze svedoka, dokumenta VRS i druge dokaze o progonu i zlodelima nad Muslimanima u rogatičkoj srednjoj školi, Batinić je odgovorio da je centar bio "u nadležnosti Rogatičke brigade VRS" i njenog komandanta Rajka Kušića.

Svoju odbranu, Karadžić će nastaviti sutra. On je optužen i za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95.

Svedočeći na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, sarajevski policajac Edin  Suljić potvrdio je navod optužnice da je Vojska Republike Srpske u februaru 1994. ispalila minobacačku granatu koja je na pijaci Markale ubila i ranila desetine građana.

General Mladić (69), u to vreme komandant VRS, optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada od 1992 do 1995. godine. U eksploziji na Markalama, po optužnici, 5. februara 1994, poginulo je 66 osoba, a ranjeno više od 140 građana.

Kao pripadnik odeljenja za ratne zločine sarajevske policije, Suljić je učestvovao u istrazi. Posvedočio je da su balističari utvrdili pravac iz kojeg je granata doletela, a da su zatim građani, koji su živeli na liniji doleta, policiji potvrdili da su čuli zvuk ispaljenja i prelet projektila iz pravca sela Mrkovići, u kojem je bio položaj VRS, a nedugo zatim i eksploziju.

Neposredno posle eksplozije, Suljić je, kako je izjavio, na Markalama video tragove krvi i delove ljudskog tkiva. U bolnici na Koševu zatim je prebrojao oko 60 tela stradalih. Patolozi su mu dan posle eksplozije potvrdili da su uzrok smrti bili šrapneli minobacačke granate.

Suljić je, zatim, na osnovu izjava balističara i drugih istražitelja, napisao izveštaj o nalazima istrage, kao i krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca zbog ubistva 67 osoba i ranjavanja 142 građanina.

Pre Suljićevog svedočenja, Mladićeva odbrana sugerisala je, tokom unakrsnog ispitivanja sarajevskog lekara Bakira Nakaša, da je državnu bolnicu u centru grada mogla granatirati i Armija BiH, sa položaja na Debelom brdu.

Nakaš je ostao pri iskazu da je bolnicu artiljerijom napadala VRS, negirajući da su oko bolnice bili položaji Armije BiH, kao i da je neko odatle otvarao vatru na srpske položaje.

Haški proces generalu Mladiću biće nastavljen sutra. Bivši komandant VRS optužen je i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN od 1992. do 1995. godine.

Beogradska policija privela je Aleksandra Š. (1990), zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistva nad Stelom G. (1987), u stanu u ulici Radovana Simića Cige u naselju Medaković u Beogradu.

Osumnjičenom Aleksandru Š. određeno je policijsko zadržavanje, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti priveden nadležnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.